Рене Гаспар Ернест Тајандје француски научних и академик
(1817/1879)
«3а време пет стотина година ропства, црква је била та која је спречила да се угаси национални живот (Срба). Ни варварство отоманско, ни своја сопствена беда нису могли да утичу на њихову веру (да је мењају). На дну њихових незнања и празноверја, живела је увек једна света искра. Стара црква је посветила била старе краљеве, она је била готова да поздрави и нове династије (писац мисли на обновљену Србију). Без ових непобедљивих традиција, без ове вере и ове наде, два пастира, два чувара свиња, КараЂорђе и Милош могли би бити херојски четовође; они не би могли да покупе окрњке овог народа и оживе мртве».
Леополд фон Ранке
Немачки историк свога доба је писао с обзиром на XVIII век
«Ваљда је безпримерно, да и кнезови, испочетка ништа друго него најодличнији сељаци, имају традиционално право да од калуђера одреде настојатеље манастирске, били они архимандрити или игумани.
Зар не произлази из тога да она идеја националне цркве која се појавила под старим краљевима, бар у овим нижим круговина и даље постоји?”.