Литургија

Господо, озбиљан посматрач света, ма с које стране приступио материјалним или духовним стварностима, мора осетити присуство бескрајне тајанствености у свима појавама. To је данак који сваки мислилац мора платити загонетној мистерији света. Нема сумње, правилна оријентација у овом загонетном свету зависи од духа којим се човек оријентише; или тачније: од природе духа.
Али уместо да боголикошћу душе прожме сав свој емпириски живот, човек је одвојио дух свој од свега Божјег у себи, и отиснуо се кроз тајанства овога света без Бога, тојест без свога природног путовође. И наишао у овоме свету на непремостиве провалије и језиве раселине.

Св. ПОРФИРИЈЕ
Грчки Н. ТЕСЛА

Кад нас Бог обдари благодатним даром смирења, тада све видимо и све осећамо; тада Бога доживљавамо на очевидан начин. Ко хоће да буде хришћанин, треба најпре да постане песник. Треба да саосећаш, да волиш и да саосећаш.

Свети Порфирије је са 12 година, тајно отишао на Свету Гору и примио монашки чин. Стекао је велике дарове прозорљивости. Проналазио подземне изворе вода, изворишта нафте, закопана археолошка налазишта, исцељивао молитвом, речима, погледом и додиром. Видео је истовремено прошлост, садашњост и будућност. Све је то чинио силом Духа Светога и љубављу према Христу и људима.

Код њега су често по савете везане за њихову струку долазили лекари. научници, професори. Причао је са простим светом и са академицима, на било коју тему, иако је имао само два разреда основне школе. али је проницао у тајне човека и света, због чега су и најумнији и најобразованији тражили његове савете и помоћ.

НИКОЛА ТЕСЛА

Дан када знаност крене проучавати, не физичке феномене, направиће, већи напредак у десет година, него у свим пријашњим столећима свог постојања.

Мој мозак је само приматељ.
У свемиру се налази језгра из које ми добивамо знање, снагу и надахнуће. Још нисам успио продријети у тајне ове језгре, али знам да она постоји.

Ја осјећам много више, но и што могу да кажем. Стога вас молим да јачину мојих осјећања не мерите по слабостимојих ријечи.
Инстинкт је нешто што надмашује знање. Пре него што сам направим скицу на папиру, цела идеја је разрађена ментално. У мојем уму мењам конструкцију, радим побољшања, па чак и покрећем уређај.

Не жалим што су други покрали моје идеје, али жалим што немају своје.
Колико људи ме је звало фантазером, ругајући се мојим идејама, наш заблудјели кратковидни свијет.

Практични успех идеје, без обзира на инхерентне могућности, завистан је о ставу савременика.

АДАМОВИ СИНОВИ

Добих човека од Господа

Г. НИКОЛАЈ ХАЏИНИКОЛАУ
Митрополит Месогеје и Лавриотике

У Атини је дипломирао физику, на Харварду магистрирао астрофизику, а на Институту за технологију у Бостону магистирирао механички инжењеринг, докторирао биомедицинску технологију на Харвардском медицинском факултету, магистар богословља постао на Грчком богословском факултету у Бостону, а степен доктора теологије стекао на  Богословском факултету у Солуну.

У Америци је био запослен у НАСИ, као консултант за свемирску медицинску технологију, а истовремено радио у више болница где изналази нове методе за лечење коронарних болести. Потом оставља све и одлази на Свету Гору, где се после двогодишњег искушеничког стажа, замонашио у манастиру Симонопетри. За митрополита Мeсогеје и Лaвриотике изабран је 2004. Године.

ЧУДОТВОРАЦ

Мора се признати: човечији дух је чудотворна лабораторија, у којој се на необјашњиви начин чулни утисци прерађују у мисли.
Човек? — Тај човек је најчудеснија и најсавршенија радионица, у којој се непрекидно врши тајанствено преливање видљивог у невидљиво и невидљивог у видљиво, као и преливање природног у натприродно и натприродног у природно. Јер ми људи природним називамо оно што је видљиво и опипљиво, а натприродним оно што је невидљиво и неопипљиво. Загледајте човека: у видљивом и опипљивом телу живи невидљива и неопипљива душа; зар није он у исто време и природно и натприродно биће?

Штавише, оно што је природно у њему живи оним што је натприродно у њему: тело живи душом. Када човек мисли мисао, шта се дешава с њим? — Прекорачује границе природног и ступа у сферу натприродног; и свим бићем осећа да то што је у њему невидљиво и натприродно и јесте наша најнепосреднија стварност, наша најнесумњивија емпирија, наша прва датост. У самој ствари, ми помоћу онога што је натприродно у нашој природи долазимо у додир са природним и сазнајемо оно што називамо видљивом природом. Ми људи, ми смо прво натприродна па онда природна бића, јер је у нас натприродно — срце природног, срж природног, суштина природног.

ФОРУМ

Не дајте да вас знање заведе
(Тесла Марконију)

Истинска вера и истинска наука, омеђавајући области својих компентенција, никада не могу да буду у узајамној противречности. Ако се таква противречност и јави то онда значи да је вера издала своја начела и постала лаж-наука. Вера и наука су у самој својој суштини нераздвојне… Што човек дубље и темељније проучава науке и сазнаје границе нихове компентенције, то он више стиче философске и богословске културе. И што човек више продубљује своју веру, то више изчезавају противречности имећу вере и знања, Хришћанства и науке. Вера даје одговоре на најузвишенија и најсложенија питања људског духа, на која је наука потпуно немоћна да одговори. Што човек има дубљу веру то се у њему све више разбуктава жеља за знањем, али наравно не јаловим знањем, већ знањем истинским, које се назива  духовна (пре)мудрост.
Печат Христов и жиг звери, 435
(в. Стр.29, 106)

Само се површним знањем јављају лажни сукоби између вере и знања, између религије и науке. С дубљим познавањем ствари, ови сукоби нестају без трага… Широко научно и филозофско образовање не само да не омета веру у Бога него је чини лакшом, јер је сав арсенал аутентичних достигнућа научно-философске мисли природни апологетски материјал за религијску веру. Штавише, истинско знање често има методску прилику да открије искривљавања у вери и да обелодани празноверја, било религијска или научно-философска.
(Иван М. Андрејев, 46)

Наука ме је привела Богу.
Иван М. Андрејев у:
(Светитељи Руских катакомби,
Романов, Бања Лука 2012, 34)