Царево благо је отров овог света. О њему сањају песници,
који живе у вечном неспокојству да објасне божанство кроз његова дела,
и да га посведоче својим сопственим стварањем.
О њему сањају и хероји, јер мисле како само они треба да себе баце у огањ
па да сутрадан буде добро свима, и да затим сви људи нађу своје благо.
О њему сањају и пророци, који, у свом лудилу, проричу увек неку нову срећу
и нову обећану земљу. И најзад, о њему сањају краљеви, што хоће да владају силом љубави или силом мржње.

(Јован Дучић, српски песник)